SVETSKI RAT Z

 

Maks Bruks (Max Brooks)
SVETSKI RAT Z - Usmeno predanje o ratu protiv zombija
(World War Z - An Oral History of the Zombie War)

Roman, 320 str., broširano
Cena u knjižarama: 695 din.
Cena kod izdavača (sa poštarinom): 560 din.

 

O knjizi:

 
RAT PROTIV ZOMBIJA UMALO NIJE ZBRISAO ČOVEČANSTVO.

Radeći za Posleratnu komisiju Ujedinjenih nacija, Maks Bruks je razgovarao sa ključnim tvorcima konačne pobede. I mada je izveštaj UN-a sadržao precizne podatke i činjenice, u ovom dokumentu predstavljeno je mnoštvo ličnih pripovesti koje živo oslikavaju strašnu cenu koju je ljudska rasa platila da bi opstala.

 

Od doktora Kvanga Džingšua, kineskog lekara koji je pregledao „Nultog pacijenta“, pa do Pola Redekera, krajnje kontroverznog autora Narandžastog plana, Bruks je razgovarao sa više važnih učesnika rata od bilo koga. I zabeležio je svedočenje veterana iz Bitke za Jonkers, japanskih „novih samuraja“ i pripadnika garnizona u dvorcima severne Evrope. Bruksovi intervjui, međutim, nisu samo svedočanstva o toku jedne teške i neizvesne pobede, već i svojevrstan osvrt na svet kakav je bio i kakav nikada više neće biti – na zlo ili na dobro. On je sabrao izvanredan materijal za sve buduće istraživače Svetskog rata Z, dokument iz koga će posleratne generacije shvatiti kako su zaraženi prošvercovani na zapad, zašto su pojedine vlade žrtvovale, a pojedine spasle svoje civile, zbog čega je kubanski pezos postao najjača valuta. Ovo je slika sveta dvadesetog veka sa svim njegovim apsurdima, onakvog kakav će se izučavati u školama postzombijskog doba.

Uznemirujuća priroda tih ličnih pripovesti zahteva izvesnu hrabrost od čitaoca. Ali kao što Bruks kaže, ne možemo se kriti iza neverovatnih statističkih podataka iz zvaničnih izveštaja. Vreme je da se suočimo sa stvarnim užasom Rata protiv zombija.

„Zombiji su među nama — uključite televizor ako u to ne verujete. Ali, Bruks nas uverava u ovom itekako realističnom romanu, da ljudski borci i dan-danas love preostale, i da pobeđujemo. Ovaj tobože dokumentarni Bruksov tekst vrvi od pametnih opaski o uzročno-posledničnim lancima događaja koji dovode do onoga što danas možemo videti u naslovima. Ironična, neobično ukusna poslastica.“

 

- Kirkus Reviews

 

„Verzija Dobrog rata Stadsa Terkela (1984) za ljubitelje horora. Intervjui i lične pripovesti odslikavaju univerzalni strah od sloma društva. Ljubitelji horora neće biti razočarani; poput Trilogije mrtvih Džordža Romera, Svetski rat Z je još jedan kamen temeljac u zombi-mitologiji.“

 

- Booklist

 

„Ovaj roman se ne ispušta iz ruku. Siptilne, i ne toliko suptilne, žaoke upućene raznim savremenim političarima i politikama dodatna su nagrada za čitaoca.“

 

- Publishers Weekly

 

„Provokativan i očaravajući, Svetski rat Z je naučna fantastika u svom najboljem izdanju. Bruks priču prožima dubokim humanizmom, oštro uočenim pojedinostima i zastrašujućim pogledom na sposobnost — ili nesposobnost — naših vlada, vojnih snaga i drugih institucija da se nose sa najgorim mogućim scenarijem događaja.“

 

- Bredli Grejem, korespondent Washington Post-a za vojna pitanja

 

„Maks Bruks je prikazao svu glupost kojom odiše odgovor na katastrofu oslonjen isključivo na naprednu tehnologiju i surovu silu u ovom vodiču koji korak po korak opisuje šta se sve dogodilo u ratu proziv zombija. Bruksova priča o putu oporavka i ponovne izgradnje posle rata zaista je fascinantna. Svetski rat Z nam daje početnu tačku, u najmanju ruku, za postizanje najšireg poimanja o načinu, vremenu i uzrocima takve katastrofe, te o tome kako su preživele male grupe i pojedinci.“

 

- doktor Džeb Vajsman, direktor za strateške tehnologije,
Nacionalni centar za spremnost na katastrofe

 

„Posle žustrog nadmetanja sa kućom Appian Way Leonarda Dikaprija, produkcija Plan B Breda Pita pribavila je prava na ekranizaciju knjige Maksa Bruksa Svetski rat Z ponudivši čak sedmocifreni iznos..."

 

- The Hollywood Reporter

 

O filmu:

 

Ilustracija "Bitke za Jonkers" Dena LuVisisa.

 
(Iz intervjua koji je televizija MTV obavila sa Dž. Majklom Stražinskim o njegovoj adaptaciji knjige Maksa Bruksa Svetski rat Z);
“Filmovi o zombijima su do sada većinom bili ograničenog fokusa, usredsređeni na nekoliko ljudi u kući. A ovaj sadrži zaista zastrašujuće scene. Nalazite se u Indiji gde stotine brodova pokušavaju da isplove u bekstvu od plimskog talasa zombija. Raspon događaja koji ovde pokrivamo je fenomenalan.”
 
Mark Forster je nedavno pristao da režira, and Stražinski će napisati još jednu verziju scenarija na osnovu režiserovih novih beleški. Stražinski film naziva “trilerom” i poredi ga sa filmovima o Bornu. Iako će po rečima Stražinskog film biti vrlo kul, pomalo se plašim poređenja sa filmovima o Bornu, pogotovo ako se ima u vidu to da je Forsterov najnoviji film, Zrnce utehe, pretrpeo velike kritike zbog nepovezanih akcionih sekvenci.
 
AICN je prethodnu verziju scenarija Stražinskog nazvao “horor epopejom, ozbiljnim, trezvenim filmom za odrasle”, a možda i “delom koje će definisati žanr” sa potencijalom za Oskara (zaista?!). Osnovna premisa knjige jeste da je to usmeno predanje o ratu protiv zombija, koje je prikupio jedan državni službenik. Film prati tog istraživača, po imenu Džeri Lejn (moguće je da će ga glumiti Bred Pit, koji je ujedno i producent projekta), dok on putuje svetom i intervjuiše preživele, 10 godina kasnije. Forster je rekao „Verajetiju“ da ga priča podseća na “paranoične filmove o zaverama iz ’70-ih kao što su ’Svi predsednikovi ljudi.’”
.................................................................
 
Ilustracija "Bitke za Jonkers" Dena LuVisisa.
 
U suštini, to su samo usmena prisećanja preživelih iz Svetskog rata Z. Pošto nije reč o tipičnojknjizi sa zombijima, to neće biti ni tipičan zombi-film. Na prvih pet stranica scenarija vidimo Džerija Lejna koji, kao neki savremeni američki Vuk Karadžić, sakuplja priče, a prva dva intervjua vodi sa stjuardesom i graničarem. Obe priče imaju horor šmek, ali način na koji su ispričane odmah određuje ton filma … Stražinski traga za ljudskom istinom u posvemašnjem užasu, zbog čega se taj užas mnogo teže prihvata. Fim podseća na dokumentarac, ali snimljen u postapokaliptičnom svetu. Po scenariju podseća na film CHILDREN OF MEN. Realističan je, ali zbiva se u bliskoj budućnosti, po završetku ratovanja protiv živih mrtvaca. Tu je flešbek na trenutak kada Džeri dobija zadatak da napiše izveštaj o tome „gde je sistem funkcionisao, gde nije, i u čemu su sve omanule različite organizacione infrastrukture.“ To je politički gadan posao, pošto niko ne želi da prizna da je bio odgovoran za bilo šta što je krenulo po zlu. Džeri okleva zato što će morati da provede najmanje šest meseci odvojen od porodice, baš sada, kada je svet počeo da dolazi sebi. On prihvata posao, i dok putuje na svoj prvi intervju, vidimo koliko je putovanje postalo teško. Ljudi danas ne vole da se podvrgavaju kontroli obezbeđenja na aerodromima, ali makar ne moraju da se skidaju do gole kože i daju krv na analizu. Još ne.
 
Potom Džeri obavlja intervju sa doktorom Caijem u Kini. Stražinski je u scenariju sjajno prikazao pojedinosti sveta koji se već suočio sa svojim najmračnijim trenucima i sada pokušava da sve vrati na svoje mesto I dok se priseća nekih užasnih momenata iz Svetskog rata Z, film je usredsređen na postapokaliptični svet u kojem preživeli sada obitavaju.
 
Caijeva priča o prvom susretu sa zombijima u Novom Dačangu užasavajuća je i grozna, i odmah je jasno da je za neku vrstu pasicnog zla tu kriva kombinacija birokratije i vojne strategije, a Cai zbog toga strahovito krivi sebe. On vodi Džerija sledećem sagovorniku, koji ga odvodi sledećem, i pritom scenario sjajno opisuje preživele koji su počeli da se pitaju da li njihov opstanak uopšte predstavlja bilo kakvu pobedu. Tu je priča o crnoj berzi ljudskih organa koja je jednako brutalna, kao i nezvanični razgovor sa prijateljem iz CIA te mahnita sekvenca na plaži koja će na velikom ekranu izgledati spektakularno. To treba očekivati i od ostatka filma koji će u distribuciju krenuti 2010. godine.
 
(Slipstream) je vrsta fantastične ili nerealistične književnosti koja prelazi konvencionalne žanrovske granice između naučne ili epske fantastike i kniževnosti glavnog toka.
 
Naziv slipstrim skovao je pisac kiberpanka Brus Sterling u članku koji je prvobitno objavljen u časopisu SF Eye #5, za jul 1989. On je napisao: "...to je ona vrsta književnosti koja vas jednostavno nagoni da se osećate veoma čudno; baš kao što vas na to nagoni način života u dvadesetom veku, ukoliko ste osoba određenog senzibiliteta." Slipstrim književnost se stoga naziva i "prozom čudnovatog" što je podjednako dobra definicija kao i mnoge druge koje se koriste. Pisci naučne fantastike Džejms Patrik Keli i Džon Kesel, urednici knjige Veoma čudan osećaj: Antologija slipstrima, tvrde da u srcu slipstrima leži kognitiva disonanca, te da on nije toliko žanr, koliko književni efekt, nalik na horor ili komediju.
 
Slipstrim spada negde između spekulativne proze i književnosti glavnog toka. Dok neki slipstrim romani koriste elemente naučne fantastike, to nije slučaj sa svima. Zajednički ujedinjujući činilac za ova književna dela jeste izvestan stepen nadrealnog, ne sasvim realnog ili nedvosmisleno - antirealnog.
 
Beli šum – Antologija priča o televiziji prva je knjiga u biblioteci slipstrim književnosti "Fraktali."

 

Design By www.OrbMarketing.com