Verica Vinsent Kol

SUPERMODEL ZA UBISTVO
Iz pera srpske Agate Kristi: Ubistvo u realitiju

Supermodel-za-ubistvo

KO ŽELI DA BUDE SUPERMODEL?
Ovim pitanjem počinje svaka nova emisija istoimenog TV programa.
Pobeda je šansa za novi život.
Ali učesnice ne znaju da će tu šansu veoma skupo platiti.


Među autorima koji su se tokom nekoliko minulih leta okrenuli žanru kriminalističkih misterija kao najdoslednija i najvrednija izdvaja se VericaVinsent Kol. Supermodel za ubistvo je njen treći roman i istovremeno kruna njene dosadašnje bibliografije. U pitanju je intrigantno skockana misterija smeštana u surov svet modelinga i realiti televizije. Kada mladu učesnicu takmičenja Ko želi da bude supermodel? pronađu mrtvu, beogradski privatni detektiv Andrej Avakumović Kum i njegova lepa pomoćnica Alina bivaju angažovani da istraže okolnosti pod kojima se odigralo ubistvo. I ovaj put oslanjajući se na nasleđe besmrtne i nezaobilazne Agate Kristi i pisaca koji neguju whodunit podžanr, Vinsent Kol gradi veoma napetu priču koja drži pažnju i koja, pored krimi misterije, nudi i zanimljiv uvid u glamurozan ali surov svet visoke mode. Verica Vinsent Kol je pokazala vidan napredak ovim delom, njenu prozu odlikuje upečatljiva elegancija, a Supermodel za ubistvo nameće kao obavezno lakše štivo za vrelo leto pred nama.

Verica

INTERVJU – Verica Vinsent Kol (razgovor vodio Đorđe Bajić)

Nedavno je u izdanju izdavačke kuće Paladin objavljen novi, treći roman Verice Vinsent Kol. I ovoga puta verna kriminalističkom žanru i svom junaku Andreju Avakumoviću Kumu, autorka progovara o žanru u svetu i kod nas, uzorima, obaveznoj lektiri i novom romanu.

Zašto ste se opredelili baš za kriminalistički žanr?

Pre svega zato što sam ja njegov ljubitelj kao čitalac, i to od neke najranije mladosti. Zatim iz izazova: krimić, a pogotovo dobar, nije ni najmanje lako napisati. Krimići whodunit podžanra, kojim sam ja rešila da se pozabavim, u neku ruku su kao Rubikova kocka: sve mora da legne na svoje pravo mesto, inače je sav trud bio uzaludan. Konačno, u pitanju je i divljenje koje imam prema nekim piscima koji su izabrali da pišu u ovom žanru, ali koji su, pre žanra, vrlo dobri i sasvim "ozbiljni" pisci.

Kakvo je stanje krimi žanra u svetu i kod nas?

Žanr je u većem delu sveta zdravo i dobro. Pisci pišu, izdavači izdaju i trljaju dlanove. Na listi londonskog Sunday Times-a, u svako doba, krimići zauzimaju šest do osam mesta na listi najčitanijih deset romana. Kod nas je slika, naravno, mnogo drugačija ali se, na sreću, polako menja. Meni je izuzetno drago da su i pisci kalibra kakav je, recimo, Mirjana Novaković, rešili da žanru daju šansu, još draže kad naprave takav sjajan roman kao što je Tito je umro. Ono što treba da se promeni je svest i predrasude nekih izdavača. Na kraju krajeva, Ime ruže i Zločin i kazna su takođe krimići. Naravno, to ne znači da su svi krimići ozbiljna književna dela (većina, uključujući moje, nikada nije imala ni nameru da to bude) ali i te kako ih ima (što se u tom istom svetu itekako zna).

Da li biste mogli da nam nabrojite vaše uzore? ...Ako ih ima.

Naravno da ih ima, i to mnogo. Uzori su mi pre svega oni pisci koji ne misle da su završili posao ako imaju dobru fabulu, ali puste da je nose "papirnati likovi" (karate majstori i krhke heroine, zli zlikovci i fatalne opasnice. Što, mislim, jasno govori da ne marim naročito za pisce tipa Li Čajlda ili Meri Higins Klark). Uzori su mi, znači, mimo starih dobrih "klasika" kao što su Rejmond Čendler ili Vilki Kolins, nedavno preminuli Robert B. Parker (zbog Spensera), Džon le Kare (svaki lik koji on napravi je živ koliko i bilo koja stvarna osoba koju znam), Kolin Dekster (zbog inspektora Morsea), itd. Naravno, kada je u pitanju whodunit, to je jedna, jedina i neponovljiva Agata, ali i Elizabet Džordz i P.D. Džejms.

Šta Verica Vinsent Kol voli da čita?

Autori koje čitamo su, u pravom smislu reči, ljudi sa kojima smo rešili da provedemo vreme. I kao i u životu, to vreme provodimo na razne načine: od nekih učimo, proveravamo svoje stavove naspram njihovih, sa nekima i polemišemo, sa nekima jednostavno idemo u provod. Neke zavolimo više nego druge, zato što je naša vrsta senzibiliteta kompatibilna sa njihovom, ili nam se dopada što se bave 'našim temama' Te tako ja imam gurua koji se zove Herman Hese, stare ljubavi kao što su D.H. Lorens, Crnjanski ili Ed Mekbejn, nove ljubavi kao Orhan Pamuk, Mirjana Novaković ili Skot Turou, otkačene, lucidne prijatelje poput Bulgakova i Luisa Kerola, zabavne prijatelje poput Džordža R. R. Martina. Svi su mi potrebni.


Kako je nastao Andrej Avakumović Kum?

Kao lik (viđen sa leđa), koji sedi na ivici splava na Savi, sa nogama u vodi, pije pivo, i kaže sebi: "Lovi ribu Ahmete Šabo" (da mi oprosti Meša Selimović, mada je cela scena u konačnoj verziji izbačena). A onda mu je ubijen drug, pa je morao da reši ubistvo. A onda sam mu ja pozajmila svoj ukus i neke moralne i ine stavove i zalepila mu neke atribute cool tipa izvesnih godina, tipa koji bi, po meni, mogao da posluži kao relativno dobar izbor za beogradskog prvog privatnog detektiva.

Serijal o Kumu je dogurao do tri dela. Koliko su oni međusobno povezani?

Lično volim serijale, jer kada kao čitalac počnem da marim za lik, naravno da mi je važno šta se sa njim dalje dešava. Inspektori Dalgliš (P.D. Džejms) i Linli (Elizabet Džordž) se, recimo, u izvesnom momentu žene, a mene se vrlo tiče da li su izabrali prave žene. Te tako za Kuma, koji je, naravno, ona bitna spona moje tri priče - naravno da marim još više. Mada imam izvestan otpor prema tome da ga nateram da se oženi. Mimo toga, pokušavam da svaki roman ima svoju sopstvenu temu (npr. pribegavanje magiji u "Magičnom teatru", reality programe u 'Supermodelu").

Kakva iskustva imate sa prve dve knjige?

Dobra iskustva: pohvale čitalaca, upoznavanje divnih novih ljudi.
Loša iskustva: neprofesionalnost izdavača. Nikada mi, na primer, neće biti jasan običaj da se uopšte ne odgovi na e-mail, ma kako kratko. Ja u svakodnevnom poslu radim sa najvećim svetskim (akademskim) izdavačima i to mi se sa njima apsolutno nikada nije desilo. Kada su, recimo, u pitanju romani, na zapadu će vam svaki izdavač dostaviti svoje smernice za predaju rukopisa, i navesti rok u kome će se izjasniti o njegovoj daljoj sudbini. I izjasniće se, lepo i pristojno, makar taj rukopis nikada nije "podigao glavu" iz tzv. slush pile. A možete zamisliti koliko rukopisa dobije, recimo, izdavač kao što je Simon & Schuster, u odnosu na naše izdavače.

Predstavite nam vaš novi roman.

Pozadina za priču Supermodela za ubistvo je jedan reality program, u kome se bira novi, obecavajući srpski model. Nagrada je velika, u svakom smislu. Protagonisti priče su pet preostalih učesnica i pomoćno osoblje vile u kojoj su smeštene tokom trajanja takmičenja. U izvesnom trenutku, jedna od devojaka - ona koja je imala najviše šansi za pobedu - nađena je mrtva. Organizator i voditelj programa, bivša "ozbiljna" novinarka i Kumova bivša koleginica, poziva ga u pomoć. Problem je u tome što mnogi imaju motiv za ubistvo, ali svi oni imaju i alibi.


Po čemu je Supermodel za ubistvo specifičan?

Mislim da je to, pre svega, aktuelnost teme. Lično ne volim reality programe, jer ne volim da gledam "jad na displeju", ali neki ipak nisu sasvim besmisleni.

Ako se ne varam, šou Tajre Benks vam je poslužio kao inicijalna inspiracija...

To je upravo primer na koji sam mislila kada su u pitanju reality programi. Ono što je u njemu pozitivno (mimo vizuelnog momenta, koji gledaocima prezentira lepe transformacije "ružnih pačića" u itekakve labudove), jeste Tajrin "pedagoški pristup" celoj stvari. Ona je vaspitač, koji ne toleriše bahato ponašanje, i kojekakve "dive", koji zna da da dobar savet, zasnovan na sopstvenom iskustvu. Osim toga, dopada mi se "momenat" davanja šanse, čak i onima koji na prvi pogled nemaju nikakvu u tom miljeu. U njenom programu takmičile su se npr. devojke sa lupusom, s ožiljicima od opekotina, sa potpuno oslabljenim vidom, majke, čak i momak koji se spremao na promenu pola. Naravno, pitanje je koliko sve te dobre namere mogu da zažive jednom kad stvarni svet zakuca na vrata, ali dobre namere se ponekad i "prime" i počnu da menjaju neke svetove iznutra.

Zna li se o čemu će biti reči u četvrtom romanu o Kumu?

Radnja četvrtog romana će biti smeštena na Maltu, gde živim već 13 godina. Kum je, uostalom, pasionirani putnik, pa mislim da će se sasvim lepo snaći, a nadam se da ću čitaocima, usput, uspeti da prikažem neke detalje u vezi te, istorijski, vrlo interesantne zemlje.

Da li godi što vas zovu srpska Agata Krisiti?

Iskreno rečeno, mislim da se Agata prevrne u grobu kad god nekog u nekoj zemlji, koja nema tradiciju kriminalističkih romana, tako nazovu čim probije led i prihvati se žanra (što je prilično rasprostranjen običaj, makar dela te autorke ni najmanje ne podsećaju na Agatina; kao što je slučaj sa Marinjinom, na primer). Agata Kristi je, kao što rekoh, jedna i neponovljiva. Te naravno da mi godi da me tako zovu (ja bar pišem u istom podžanru), ali se istovremeno osećam pomalo neprijatno.

Design By www.OrbMarketing.com