HAUTALA-slika

Rik Hautala je proslavljeni pisac horora i spekulativne proze. Diplomirao je na Univerzitetu Mejn 1974, gde je stekao diplomu magistra umetnosti i engleske književnosti. Na horor sceni se pojavio 1980, i otad je napisao i objavio preko 90 romana i kratkih priča. Hautala se bavi i pisanjem scenarija za film i grafičke novele. Udruženje horor pisaca (Horror Writers Association) dodelilo mu je nagradu Brem Stoker za životno delo za 2011, a Hautala ju je primio na svečanom prijemu 31. marta 2012. Roman Mala braća je jedno od njegovih najpopularnijih dela, i prva je Hautalina knjiga koja se pojavljuje na srpskom jeziku.

Džejms Herbert (rođen 1943. u Londonu) je engleski romanopisac poznat po delima horor žanra. Proslavio se kao pisac jednostavnih, ali ubedljivih senzacionalističkih romana, zapaženih po korišćenju užasavajućih situacija. Njegovi junaci su obično mladi, prilično cinični ljudi čija je borba protiv užasa podstaknuta stvaranjem snažne seksualne veze.

Džejms Herbert je radio kao pevač i umetnički direktor reklamne agencije. Danas živi u blizini Brajtona sa ženom i kćerkama, bavi se profesionalno pisanjem, i sam dizajnira svoje knjige i organizuje za njih marketinške kampanje.

Njegove prve dve knjige, Pacovi i Magla, su grozomorni romani o katastrofi napisani pod uticajem naučnofantastičnih dela Džona Vindama. Užas u njima – džinovski crni pacovi ljudožderi u prvom, i slučajno oslobođeno hemijsko oružje u drugoj knjizi – simbolizuju mane društva, urbano siromaštvo i zanemarivanje, kao i političku i vojnu nesposobnost. Premisa Magle u znatnoj meri podseća na premisu filma Džordža A. Romera Ludaci (The Crazies) iz 1973. gde hemijsko oružje izaziva nasilniču psihozu u onima koji mu budu izloženi. U obe knjige je državna vlast prikazuna kao ravnodušna, nespretna i – uprkos prisustvu časnih pojedinaca – sklonija zataškavanju grešaka nego traganju za rešenjima.

Herbert je napisao tri nastavka romana Pacovi; Leglo se bavi drugom invazijom mutanata, sada u seoskim predelima oko Epinške šume; u Carstvu pacova, jednoj od Herbertovih najsumornijih i najironičnijih knjiga, nuklearni rat dovodi do toga da pacovi postanu dominantna vrsta u razorenom gradu. Treći nastavak, grafička novela Grad, jeste pustolovina smeštena u postnuklearnu budućnost.

U svom trećem romanu, Preživeo, Herbert je koristio natprirodni horor umesto naučnofantastičnih užasa iz svoje prve dve knjige. Mrak je pokazao moralni stav romanopisca u snažnoj priči o natprirodnoj tami koja pojačava karakterne mane u ljudima toliko da ih pretvori u jezivo zlo. U Hramu, on je istražio svoje rimokatoličko nasleđe pričom o čudesnom događaju za koji se ispostavi da je zapravo nešto mnogo zlokobnije. Herbert je tu pokazao da, uprkos svojim očiglednim hrišćanskim uverenjima, ne zazire od toga da crkvu prikaže u ružnom svetlu.

Ukleto, priča o skeptičnom istraživaču paranormalnih pojava koga začikavaju zlobni duhovi, začeta je kao scenario za BBC, premda to nije bio scenario koji je kasnije upotrebljen u filmskoj verziji. Priča je napisana donekle po uzoru na Najdžela Nila (Nigel Kneale), čije su priče o Kvejtermasu uticale na prve Herbertove romane. Zajedno sa nastavkom, romanom Duhovi Slita i Herbertovim ranijim delom Čarobna kuća, Ukleto je pokazalo da se romanopisac okrenuo suptilnijem stilu i atmosferi.
Druge Herbertove knjige, kao Mesec, Grobnica i Znamenje, struktuirane suu kao trileri, i sadrže elemente špijunske i detektivske priče pored natprirodnih. Baksuz je najvećim delom priča o policijskoj istrazi, mada nju vodi policajac čiji je život u senci nečeg natprirodnog. Koplje se bavi neonacističkim kultom u Britaniji i međunarodnom zaverom koja obuhvata i desničarskog američkog senatora i zlog trgovca naorućanjemr. Četrdeset osma je roman smešten u alternativni svet 1948. gde je II svetski rat završen tako što je poraženi Hitler izazvao smrtonosnu kugu i, poput Koplja, prikazuje Britance koji podržavaju Naciste. Drugi donose priču o fizički hendikepiranom privatnom detektivu čije je stanje objašnjeno kao cena koju mora da plati zbog svog prethodnog nemoralnog života.

Herbert se i ranije, u svom četvrtom romanu Srećko, bavio i temom reinkarnacije, i ta knjiga je užasnula njegove izdavače zbog nedostatka groznog nasilja i neskrivenog seksa. Umesto toga, to je bila tragikomična pikarska priča o psu koji nekako pamti svoj prethodni život, kada je bio ljudsko biće. Rambo, jedan od likova iz Srećka, pojavljuje se i u Čarobnoj kući, koja je takođe prilično blaga za Herbertove standarde. Jednom... je pokušaj da se napiše “bajka za odrasle”, koji takođe sadrži i dosta internih šala na račun ranijih Herbertovih dela, uključujući još jednom pominjanje lika po imenu Rambo. Svi lažu nastavlja da se bavi temom života posle smrti, kroz pripovest duha koji istražuje sopstvenu smrt samo da bi time uništio iluzije koje je imao o svom životu.

Herbert je opisao roman Krid kao svoju verziju filma Abot i Kostelo sreću Frankenštajna. Njegov junak Džo Krid je cinični paparaco koji biva uvučen u mračno komičnu priču koja se bavi čuodivštima sitim toga da ih niko ne ceni. Više niko ni u šta ne veruje, ponajmanje cinici poput Krida, a čitaočevu nevericu pritom dodatno izaziva nametljivi glas pripovedača koji nas neprestano podseća da je priča – samo priča.

Novi roman, Tajna Krikli Hola, objavljen je u oktobru 2006. To je obimna knjiga o ukletoj seoskoj kući u Engleskoj, koja se bavi odnosom verskog fanatizma i zlostavljanja dece, uz povratak nekolicini Herbertovih tema: paranormalnim fenomenima, britanskom antisemitizmu i prirodi zagrobnog života.

„Uopšte nisam siguran u sebe kao pisca”, rekao je Herbert u knjizi Lica straha Daglasa E. Vintera. „Ne razumem zbog čega sam toliko uspešan. I što duže bude tako, tim bolje, jer me to i drži budnog, željnog novih uspeha.”

Romani Džejmsa Herberta:

•    Pacovi (1974), roman po kojem je snimljen film 1982. sa nazivom Smrtonosne oči, urađena kompjuterska igra za Komodor 64 i Sinkler Spektrum 1985.
•    Magla (1975) (nema NIKAKVE veze sa istoimenim filmom Džona Karpentera)
•    Preživeo (1976), po kojem je 1981. snimljen istoimeni film
•    Srećko (1977), po kojem je snimljen film 1995.
•    Koplje (1978)
•    Leglo (1979)
•    Mrak (1980)
•    Baksuz (1981)
•    Hram (1983)
•    Carstvo pacova (1984)
•    Mesec (1985)
•    Čarobna kuća (1986)
•    Grobnica (1987)
•    Ukleto (1988), po kojem je snimljen film 1995.
•    Krid (1990)
•    Znamenje (1992)
•    Grad (1993),
•    Duhovi Slita (1994)
•    Četrdeset osma (1996)
•    Drugi (1999)
•    Jednom (2001)
•    Svi lažu (2003)
•    Tajna Krikli Hola (2006)
•    treći roman o Dejvidu Ešu, trenutno bez naslova (2009/10)

Pisac, prevodilac, scenarista i pravnik
Goran Skrobonja je rodjen 28.03.1962. godine. Diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu.
Od 1985. godine piše i objavljuje književne radove iz oblasti fantastike. Svoju prvu priču objavio u Sirijusu 1986. godine. Kao pisac, na sebe je skrenuo pažnju delima objavljenim u antologijama "Tamni Vilajet" i časopisu Znak sagite. Do sada je objavio roman "Nakot" (1994, u ediciji Znaka sagite) i zbirke priča "Od šapata do vriska" (1996), "Šilom u čelo" (2000) i "Tihi gradovi" (2007). Zajedno sa Draganom R. Filipovićem i Bobanom Kneževićem, zastupljen je u antologiji trojice autora "Trifidu" (2001).
Dobitnik je više nagrada Društva ljubitelja fantastike Lazar Komarčić: za roman "Nakot" (1992), za novele "Gumena duša" (1993), "Sveti rat" (1996) i "Supernova" (1997), kao i za prevod romana "Plavi motel" (1996). Dobitnik je nagrade "Ljubomir Damnjanović" za priču "U 5 i 15 za Nekropolis" (2007).
Istaknuto mesto u njegovom prevodilačkom opusu drže ciklusi o "Hiperionu", "Endimionu" i "Ilionu" (Dena Simonsa) kao i o "Mračnoj kuli" (Stivena Kinga).
Sa Vladimirom Vesovićem i Draženom Kovačevićem je svoju novelu "Točak" (objavljenu 1987. u Alefu) uobličio u istoimeni strip, koji je 2003. godine, na konkursu francuske izdavačke kuće Glenat, osvojio prvu nagradu.
Više godina je uređivao fanzin Emitor, a bio je i predsednik društva Lazar Komarčić.
Zajedno sa Rastkom Ćirićem je radio na muzičkom projektu "Rubber Soul", pišući, komponujući i izvodeći pesme Bitlsa, koje ovi nikada nisu snimili.
Design By www.OrbMarketing.com